Razlozi zašto se odlaže odluka o smeštaju u dom za stara lica,ponekad su opravdani, a ponekad ralozi odlaganja mogu biti predrasude i nedovoljna informisanost.
Iako poslednjih decenija i godina popularnost staračkih domova raste i povećava se broj novootvorenih domova i njihovih korisnika, još uvek je donošenje te odluke teško. Najčešće je teško ustanoviti kome je teže. Da li članovima porodice koji takvu odluku treba da donesu ili osobi koja treba da bude smeštena u starački dom. Odluka se zato i odlaže koliko je moguće.
Na jednoj strani stoji i naš mentalitet koji podrazumeva staranje o našim starima, bez obzira na cenu žrtvovanja. Vaspitavani smo i odrasli u društvu u kome se smeštaj u dom, maltene izjednačavao sa odbacivanjem te osobe i našom ličnom sebičnošću. Borba sa predrasudama okoline i borba sa predasudama u nama samima još jedan je razlog odlaganja odluke o smeštaju u starački dom.
Međutim, stvari ne stoje baš tako. Način i uslovi života znatno su promenjeni. Živi se brže, više vremena odlazi na radne aktivnosti. Kada se tome pridodaju obaveze oko kuće i dece i ostale privatne obaveze, slobodno vreme praktično ne postoji. Dodatno, nekada su porodice, u većoj meri, živele u mnogoljudnim zajednicama, pa je i staranje o starima bilo jednostavnije. Obaveze je bilo lakše rasporediti. Danas, neophodno vreme za brigu i staranje o roditeljima ili starjim srodnicima, gotovo je nemoguće obezbediti. Posebno, ukoliko žive u zasebnom domaćinstvu. Dodatno, ukoliko je stara osoba nepokretna ili teško pokretna, dementna ili boluje od neke teže bolesti, uz nedostatak vremena, često nam nedostaje i stručno znanje. Jasno je da smeštaj u dom za stare rešava ove probleme i olakšava život i porodice i korisnika doma.
Mnogo ljudi, usled nedovoljne informisanosti i brojnih predrasuda, staračke domove doživljava kao neke strašne ustanove iz horor filmove. To je apsolutno apsurdno i netačno. Danas, kada je veliki broj informacija i iskustava dostupan putem interneta i brojnih medija, lako možemo ustanoviti sve prednosti smeštaja starih lica u adkvatan dom. Smeštaj pod celodnevni stručni nadzor i negu u domu je blagoslov, a ne kazna i odbacivanje.
Često je razlog odlaganja ove odluke i veliki otpor same starije osobe. Kombinacija njenog otpora i nespremnosti porodice, da se iz osećaja ljubavi i odgovornosti, odluče za ovu opciju je uobičajena pojava.
Dokle god starija osoba može da iole, samostalno ili uz minimalnu pomoć, funkcioniše – odluka o smeštaju u dom se odlaže ili čak odbacuje. Međutim, nekada to nije dobro jer je neke situacije bolje preduprediti. Dešava se da dođe do pada, povrede ili preloma. Kod osoba u poznim godinama to dovodi do brojnih kompilkacija i problema sa samostalnim kretanjem. Tada, odlazak u starački dom postaje neminovnost, a možda, da je osoba ranije smeštena u dom, do povrede ne bi ni došlo. Neprekidni nadzor i pomoć pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti u domu, smanjuju mogućnost neželjenih padova i povreda.
