Starački domovi u Srbiji su se poslednjih decenija, a posebno poslednjih godina, značajno promenili. Možemo konstatovati da su te promene značajno unapredile kvalitet usluga i ponuda domova za stare. Do tih promena je došlo iz nekoliko razloga.
Na prvom mestu, tu je pojačan pritisak, kontrola i nadzor od strane države. Doneti su i novi propisi. Da bi starački domovi u Srbiji legalno mogli da rade, moraju posedovati licencu za rad. Licencu, nakon rigoroznih kontola i provere svih propisanih stndarda, izdaje Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja.
Do pozitivnih promena došlo je i usled pojačanog pritiska i zahteva od strane samih korisnika domova za stare.
Takođe, veliki broj novootvorenih domova za stare, podigao je nivo konkurencije, a samim tim i nivo i kvalitet usluga. Iako i dalje nema dovoljno kapaciteta za sve zainteresovane, konkurencija je oštra. Svaki dom se trudi da ponudi nešto više ili nešto bolje, kako bi se izdvojio od ostalih.
Treba napomenuti i da su prethodnih decenija, starački domovi u Srbiji, uglavnom, bili skonctrisani u većim gradovima i mestima, a da danas lokacijski pokrivaju mnogo veći prostor.
Danas su starački domovi u Srbiji visokokvalitetne i uređene ustanove. Njihova delatnost obuhvata smeštaj, negu i lečenje starijih osoba. Starački domovi zbrinjavaju osobe koje imaju lakše ili teže probleme sa fizičkim i/ili mentalnim zdravljem. Takođe, osobe u poznim godinama, koje nemaju značajnijih zdravstvenih tegoba, često odlučuju da život nastave u domu.
Međutim, istraživanja i statistika pokazuju da najveći broj korisnika staračkih domova imaju neku vrstu ograničenja ili invaliditeta . Podaci kažu da oko 90% stanara doma, koji mogu samostalno da se kreću, iz drugih zdravstvenih razloga, trebaju pomoć ili nadzor lekara ili medicinskog osoblja. Više od 60% zahteva pomoć prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, poput oblačenja i kupanja. Više od polovine korisnika staračkih domova ima inkontinenciju, a više od trećine ima teškoće sa vidom ili sluhom.
Što se tiče mentalnih i psihičkih poteškoća, demencija je na prvom mestu, i od nekog njenog oblika boluje 50-70% štićenika staračkih domova u Srbiji. Zatim slede anksioznost i depresija, zbog čega je značaj i uloga socijalnih radnika, psihologa i psihijatara u domovima za stare, izuzetno velika.
Dakle, starački domovi u Srbiji pružaju usluge smeštaja, ishrane, higijene, medicinskog nadzora i nege, usluge lekarskog nadzora, usluge socijalnog rada i rekreativne aktivnosti, društveno zabavne aktivnosti, kao i broijne druge dodatne aktivnosti i usluge .