Starački dom je najbolji izbor za osobe sa invalidnošću iz brojnih razloga.
Glavni i osnvni razlog jeste neprekidna medicinska nega i stalni nadzor, koji se odvijaju 24h dnevno, svakog dana u godini, bez izuzetka.
Briga o korisniku doma sa invalidnošću, pored staranja o zdrvstvenom stanju, podrazumeva i pomoć stručnog tima u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. Osobe sa invalidnošču nisu sposobne da samostalno obavljaju uobičajene rutinske radnje, poput: umivanja, pranja zuba, kupanja, češljanja i oblačenja. Kod težih oblika invalidnosti, u domu za stara lica obezbeđena je i pomoć pri hranjenju, menjanju pelena i sl.
Licencirani starački domovi su opremljeni neophodnom opremom i ortopedskim pomagalima. Na prvom mestu, važno je što raspolažu medicinskim krevetima i dušecima (kako ne bi došlo do pojave dekubita usled dugotrajnog ležanja). Nije manji značaj ni: rampi, dizalica, sedečih i stajaćih kolica, stočića za hranjenje itd.
Balansirana i kvalitetna ishrana, bogata vitaminima i mineralima, ima veliku i značajnu ulogu kod ovih pacijenata. Zato se u staračkim domovima o njoj staraju nutricionisti i lekari odgovarajućih sprecijalnosti. Za osobe sa invalidnošću se preporučuje ishrana bogata namirnicama, kao što su: voće, bareno povrće, integralne žitarice, riba, pileće i ćureće meso.
Fizikalna terapija se u staračkim domovima izvodi po programima prepisanim od strane lekara fizijatara, dok su za samo sprovođenje terapija zaduženi fizioterpeuti. Primena fizikalne terapije kod korisnika doma sa invalidnošću neophodna je kako bi se, u meri u kojoj je to moguće, očuvao i poboljšao stepen pokretljivosti osobe.
Fizikana terapija se prilagođava individualno svokoj osobi i zavisi od njenog opšteg zdravstvenog stanja i stepena invalidnosti.
Značaj fizikalne terapije je i u tome što ona pozitvno utiče i na psihološko stanje osobe, što nesumnjivo doprinosi boljem kvalitetu života.
Pojam invalidnosti
Treba znati šta sve pojam invalidnosti podrazumeva, s obzirom da se sa nekim oblikom invalidnosti sučava ogroman broj starijih lica u celom svetu. Prema statističkim podacima, svaka peta osoba u poznim godinama ima izražen neki stepen ograničenja u pokretljivosti i obavljanju neophodnih aktivnosti.
SZO je dala sledeću definiciju invalidnosti: “svako ograničenje ili nedostatak sposobnosti (izazvanih oštećenjem) za obavljanje aktivnosti na način ili do nivoa koji se smatra normalnim za ljudska bića”.
Dakle, invalidnost podrazumeva privremeno ili trajno, delimično ili potpuno smanjenje fizičkih i/ili intelektualnih sposobnosti. Može se javiti usled stečenog, nasleđenog ili urođenog oboljenja, poremećaja ili oštećenja, kao i posledica starosti.
Nevezano od uzroka nastanka, razlikuju se 3 grupe invalidnosti. Fizička invalidnost se odnosi na nepokretna lica, kao i na ona koja se otežano kreću ili koriste kolica. Senzorna invalidnost podrazumeva oštećenja čula sluha i vida. Intelektualna invalidnost obuhvata osobe ometene u mentalnom razvoju.
