Psihička i socijalna rehabilitacija u staračkim domovima ima nemerljivo velik značaj u poboljšanju i održavanju kvaliteta života starih lica.
Kao i svako životno doba, tako i starost nosi svoje neminovnosti. Promene često nisu lake i teško ih je prihvatiti. Posebno što se te promene odvijaju u gotovo svim sferama života.
Odlazak u penziju, iako se jedva čeka dok je osoba u radnom odnosu, donosi prve promene. Nestaje obaveza svakodnevnog sređivanja, ispunjavanja radnih obaveza i druženja sa kolegama. Istovremeno, osoba prestaje da bude finasijski stub porodice. Deca napuštaju roditeljski dom i osamostaljuju se. Vremenom autoritet stare osobe počinje da slabi. Neminovno je da se sve to odražava na psihičko stanje osobe.
Dolazi i do smanjene društvene interakcije i gubitka voljenih osoba. Smrt supružnika, dugogodišnjih prijatelja i vršnjaka srodnika, dovodi do tuge i melanholije, a takođe i do smanjenja kontakata. Mnogi prijatelji koji su i dalje sa nama, imaju zdravstvenih problema, otežano se kreću, pa i to utiče na ređe mogućnosti druženja. Javlja se snažan osećaj usamljenosti kod mnogih.
Takođe, lična zdravstvena ograničenja same osobe, pored fizičkih tegoba i posledica, utiču i na mentalno stanje. Nije lako pomiriti se sa činjenicom da nismo u stanju da samostalno funkcionišemo. Posebno kada nam je i za obavljanje svakodnevnih rutinskih aktivnosti potrebna pomoć. Dođe trenutak kada nam ono što smo sa lakoćom obavljali, postane napor, teret i opterećenje.
Na psihičko i mentalno stanje posebno snažan uticaj ima promena životne rutine, navika i okruženja, do čega dolazi kada osoba promeni sredinu i postane stanar staračkog doma. Adaptacija na novonastalu situaciju može biti teška, pa čak dovesti i do anksioznosti i depresije.
Tada značaj psihičke i socijalne rehabilitacije u domovima za stara lica dolazi do punog izražaja. Na prvom mestu se izdvaja uloga socijalnog radnika u tome i svaki licencirani dom ga mora imati. Socijalni radnik redovno razgovara sa svakim korisnikom doma ponaosob i prati njegovo stanje. Obučen je, da na stručan način, pristupi osobi i pomogne joj u rešavanju emotivnih problema i teškoća. Ukoliko proceni da je to potrebno, korisnika će uputiti na razgovor kod psihologa ili pregled kod psihijatra.
Sastavni deo psihičke i socijalne rehabilitacije u staračkim domovima su i redovne društveno zabavne i radne aktivnosti. One u velikoj meri pozitivno utiču na poboljšanje mentalnog zdravlja i njegovog održavanja na visokom nivou.
Redovne posete porodice i prijatelja jedan su od najznačajnijih faktora ove rehabilitacije. Pokazuju osobi da nije ostavljena, zaboravljena i nevoljena.
Iako fizikalna terapija i rehabilitacija, na prvom mestu, utiču na fizičko stanje osobe, isto tako imaju uticaj i na njeno psihološko stanje. Naime, povećanje pokretljivosti i veći nivo energije, dovode do boljeg raspoloženja i boljeg opšteg stanja osobe.
