Demencija kod korisnika doma za stara lica veoma je rasprostranjena. Spada u jedan od najčešćih razloga smeštaja osobe u starački dom, jer su teškoće izazvane demencijom jako teške za normalno funkcionisanje porodice.
Demencija – simptomi i uzroci
Demencija obuhvata skup simptoma koji ukazuju na gubitak određenih mentalnih sposobnosti. Kod osobe obolele od demencije dolazi do problema u razmišljanju, zaključivanju, pamćenju, rezonovanju i izražavanju. Nagle promene raspoloženja praćene su promenama u ponašanju i karakteru same osobe.
Uzroci za pojavu i nastanak demencije su mnogobrojni, a često i nepoznati. U zavisnosti od uzroka (ateroskleroza, metabolički ili hormonski poremećaj ili deficijencija esencijalnih gradivnih materija i vitamina) mogu biti lečive ili nelečive.
Demencija kao bolest je izlečiva u svega 20% slučajeva, što je izuzetno mali procenat. U 80% perostalih slučajeva, primenom određenih medikamenata i terapija, napredovanje bolesti se samo može usporiti. Većina oblika demencija su spore, ali progresivne.
Trenutak kada osoba počne da pokazuje simtome dementnosti nije vreme nastanka bolesti. Demencija se razvijala duži period pre toga.
Simptomi koji prate demenciju su brojni i prilično neprijatni, a u nekim situacijama mogu biti i opasni i ugrožavajući po samu osobu i njenu okolinu. Osoba počinje da gubi kratkotrajno pamćenje, ostavlja stvari gde im nije mesto, zaboravlja da isključi šporet, peglu… Postaje dezorijentisana, pa se dešava da odluta, izgubi se, ne može da se seti svoje adrese ili imena. Teško obavlja rutinske aktivnosti, zaboravlja reči koje je inače redovno koristila, zaboravlja imena, likove poznatih ljudi, ne prepoznaje ih itd.
Nagle promene raspoloženja i problematično ponašanje su gotovo uvek prisutni. Najčešće podrazumevaju: nemir, depresiju, uzrujanost, ushićenost, apatiju, razdražljivost, impulsivnost itd.
Suočena sa situacijom sa kojom ne može da se nosi, dementna osoba će reagovati izlivom besa ili tuge. Depresija se javlja kod oko trećine dementnih osoba, kao i agresija. Svaka od ovih bolesti zahteva poseban pristup, pažnju i lečenje.
Dementna osoba u porodici
Dementna osoba u porodici može izazvati niz problema, a staranje o njoj u porodičnim uslovima, u nekom trenutku postaje gotovo nemoguće.
Dementna osoba je u velikoj meri zavisna od tuđe pomoći i nadzora. U današnje vreme, kada je tempo života ubrzan i natrpan obavezama, teško je izdvojiti dovoljno vremena za brigu o dementnom članu porodice. Kako bolest napreduje, tako postaje sve teže. Na početku su to problemi zaboravljanja stvari, opasnost od ostavljanja uključenih kućnih aparata i sl. Onda dolaze problemi praćeni dezorjentacijom. Osoba izađe u šetnju ili do prodavnice i izgubi se, a onda nastaje potraga za njom.
U kasnijim fazama bolesti obolela osoba postaje apatična i nezaintersovana, a često i zajedljiva i sumnjičava prema članovima porodice. Zatim dolazi trenutak u kome prestaje da prepoznaje svoje najbliže. Najteži deo nastupa kada demencija uznapreduje do tačke da, usled gubitka refleksa, osoba postaje vezana za krevet. Od tog trenutka potreban joj je neprekidan nadzor, nega i pomoć 24h. U uslovima života savremene porodice, gotovo je nemoguće starati se o dementnoj osobi do samog kraja.
Dementna osoba u domu za stare
Dementna osoba u domu za stare dobija neohodan specifičan tretman. Na prvom mestu tu je neprekidni nadzor negovatelja, medicinskog i lekarskog osoblja. Zaposleni u staračkom domu se staraju o redovnom uzimanju prepisanih medikamenata i sprovođenju svih rehabilitacijskih tretmana.
Dom je opremljen adekvatnom opremom i tehnikom, a njegovo osoblje kvalifikovano i stručno da se nosi sa različitim nivoima razvoja bolesti kod korisnika. Osoblje doma za stare je obučeno i pripremljeno na promene u različitim fazama demencije. Ponašanje i komunikaciju sa pacijentom prilagođava trenutnom stanju, tako da on zadržava osećaj sigurnosti.
Iz svih navedenih razloga, smeštaj dementnih osoba u starački dom, posebno ukoliko se sprovede na vreme, donosi niz pogodnosti i poboljšava kvalitet života obolele osobe. Značajno utiče i na usporavanje toka bolesti i produžetak životnog veka osobe obolele od demencije.
